Borba, nada, strpljenje, tuge… Ovako Muriz Memić, otac stradalog Dženana Memića u emotivnoj ispovijesti za N1 opisuje svoju borbu koja traje punih osam godina.
Na današnji dan prije osam godina stradao je mladić Dženan Memić u Sarajevu.
Prisjetimo se, Memić je 8. februara 2016. godine zadobio teške povrede u Velikoj aleji na Ilidži kod Sarajeva. Preminuo je u bolnici sedam dana kasnije, 15. februara. Imao je samo 21 godinu. No, ni osam godina nakon svi detalji ovog slučaja još uvijek nisu razjašnjeni.
Od samog početka poznato je da je jedini svjedok njegova bivša djevojka Alisa Ramić (djevojački Mutap). No, ona tvrdi da je te kobne noći zadobila povrede glave, izgubila svijest, te da se mnogih stvari ni dan danas ne sjeća.
U emotivnoj ispovijesti za portal N1, otac stradalog Dženana, Muriz Memić je emotivno govorio o svojoj borbi, porodici, ali i prisjetio se najljepših momenata sa svojim sinom. U jedno je siguran, od borbe neće nikada odustati.
“Ne mogu me slomiti”
Na samom početku razgovora postavit ću najteže pitanje. Kako ste?
Ja uvijek kažem da sam dobro. Možda se i pravim normalan. Pogotovo kada se primakne ovaj datum, pomiješaju se emocije. S jedne strane tužne emocije, s druge strane hoćemo da se sjetimo kroz lijepe stvari Dženana. Teško je to sve objasniti i ispričati riječima. Često se sjetim onih zadnjih dana, momenata… To je ostalo nedovršeno. Imali smo planove… Sjetim se čitavog života, prođe mi kroz glavu kao film.
Vratimo se osam godina unazad. Šta ste mu posljednje rekli?
Kada je napravio pokret u bolnici, brzo sam izletio i zovnuo medicinsku sestru. Rekao sam joj da je trznuo ramenom. Rekla mi je da mu pričam i da me sve čuje. Tada sam mu rekao: ‘Bit ćeš ti dobro kada dođeš kući, sve ćeš nam ispričati…’. Svi smo se nadali da će biti dobro. Doktor Alija Čeljo nam je odmah rekao kako stvari stoje i nije nam davao velike nade. Ali, opet smo se se nadali. Sada mi je samo žao što sam ikako išao iz bolnice. Mogao sam biti uz njega do zadnjeg trenutka. Četvrti ili peti dan u bolnici jedan momak ga je obrijao. I ja ulazim u bolnicu i on kaže: ‘Sada vidim na koga liči’. To mi je ostalo urezano… Momak ga je u bolnici u komi upoznao, ali i na njega je ostavio utisak.
Šta bi mu sada rekli?
Ne znam, sada sam zatečen pitanjem. Zamišljao sam da će se sve normalno odvijati. Ne znam šta bi mu rekao… Valjda on neće reći da sam ga izdao… Ogromna je borba, ali nije mi žao ni sekunde. Ovo je bio pasijaluk i hir, pokazao sam da me ne mogu slomiti. I opet kažem, da se ja možda ne pitam, možda se još uvijek Dženan pita. I ta njegova i moja bliskost. Znate borim da se nikom ovo više ne dešava, ali nažalost dešava se. Bio sam kod porodice Pendek. Ista tuga, ista bol… Samo gledam njih i znam šta sam ja prošao u tim prvim trenucima. Izgleda, da samo vlast nije spremna da nešto uradi. Dešavat će se sve dok je ovakve vlasti.
“Dženan ovo nije zaslužio”
Kakav je Dženan osoba bio?
Ne volim da ga ja opisujem. Volim kada ga drugi opisuju. I dan danas se nasmijemo kada o njemu pričamo. Ne znam da ima i jedna loša uspomena. Prepustio sam mu bio sve poslove. Bio je jako odgovoran. Ljudi su ustajali kada on dolazi. Ustaju stariji ljudi i prave mu mjesto. Takav je on bio… U ovoj kući je odrastao i gradio je. Letio je da pomogne, da pokaže da i on doprinosi. Davao je kasnije i svoj novac. I kao dijete je bio zlatan. I u osnovnoj i u srednjoj školi je imao samo suhe petice.
Kada pogledamo fotografije, dosta liči na Vas?
Liči dosta na mene, ali dosta je sličan bio mom ocu. Ima jedan zanimljiv detalj. Starija moja tetka nije znala šta se dešava sa Dženanom. Krili smo od nje šta se desilo. Protesti su bili i Dženanova slika je bila na televiziji i ona je pitala svoje kćerke šta će Adil (moj otac) na televiziji. Nije nikada saznala. Imala je demenciju i svega se sjećala iz djetinjstva. Znači Dženanov lik i lik mog oca su isti.
A Dženanov karakter?
Na mene je bio dosta. Snalažljiv je bio. On bi danas stigao na deset mjesta. Svima je pomagao. Volio je hodati, planinariti. Sve ovo ga je moglo da zatekne samo zato što je tako odgojen. Naišao je na kukavice neke. Da je bio drugačije odgojen, drugačije bi i reagirao. Nikada se nije ni sa kim zamjerio. Jednom što se zamjerio, to sam ja riješio. Dženan ovo nije zaslužio. Puno se volio smijati. I nekada kada sam sam, pomislim sigurno sada govori: ‘To jara’ i smije se.
Bajrami bez Dženana
Proveli ste nas i kroz Dženanovu sobu. Sve je isto kao i prije osam godina, niste ništa dirali?
Uđem često u sobu i stanem gledam. Sve je isto. Ništa nismo dirali. Munevera nije nikada više ni ušla u ovu sobu. Jedino sama nekada možda jeste, ali pred nama nije nikada. Sa mnom je imao poseban odnos. Tu je i fotografija njegovog psa. Bila je jedna zanimljiva situacija. Bili smo na prvim protestima. Svi smo imali majice sa Dženanovim likom. I on samo u dvorištu podiže glavu i uzdahnu. Bio je tu 12 godina, samo je nestao. Imali smo proteste u Beču i nestao je sutradan. Otišli smo u Beč, Munvera je ostala sama. Kada htjela da zaključa vrata rekla je: ‘Hektore sama sam, čuvaj me’. Ujutru kada je otvorila vrata on je skroz ležao na vratima. Tu je njegov novčanik, tu je noć zaboravio i novčanik… Tu su i njegove košulje. Svaki bajram je novu kosulju uzimao. Posebno su tužni bajrami bez njega. Baš je volio bajrame.
Gdje ste bili i kako ste saznali da se nešto dešava sa Dženanom?
Krenuo sam da legnem i u tom momentu mi zvoni telefon. Zove me od brata sin, Ajdin. Rekao mi je da Dženan imao saobraćajnu nesreću. Krenuli smo prema bolnici i o svemu sam razmišljao. Znao sam da je dobro znao voziti. I sve to prolazi kroz glavu. Otkrio sam ga i vidio da nema druge povrede. Rekao sam doktoru kako da ga je udarilo auto, a nema drugih povreda. Doktor me pitao ko mi je rekao da ga je udarilo auto? Rekao mi je da lažu i djevojka i njena majka. Odmah je rekao da je riječ o udarcu palicom. Arijana i Munevera su došle u bolnicu. Ostali smo do jutarnjih sati. Operacija je stajala do pola 5. Ostao sam u bolnici sa prijateljima. Cijelo vrijeme nisam bio svjestan. Sve pogledam kada će doći na vrata. Teško opisati. Dijete koje najnormalnije izađe iz kuće da se neće vratiti, to je nezamislivo. Očekivali smo da će biti bolje, bilo je kao neke nade.
Nakon sedam dana Dženan je preminuo…
Tog jutra sam se spremao da krenem u bolnicu na razgovor sa doktorom. To je bilo oko sedam sati ujutru. I tada mi je zazvonio telefon i saopštili su nam da je Dženan preselio. Arijana i Munevera su mi bile iza leđa, nisam znao kako reagovati… Tu sam i zablokirao. Pitale su me odmah šta je… Izašao sam u hodnik i zovnuo Admira sa sobom i rekao da zove Hitnu pomoć. Arijana je to čula i odmah je krenula da plače…
“Sanjao sam svog sina”
Vaše supruge nema često u javnosti. Šta Vas najčešće pita?
Većinom šutimo. Nikada nije bila niti na jednom suđenju niti na protestima. Htjela je da ode na prvo suđenje. Rekla je da joj ja oči izvadim (Alisi). Nikada se nije miješala, pustila je nama sve to. Jednom su nam došli inspektori Admir Šalaka i Emir Mehmedagić. Pokazali smo im snimak koji je vještačen u Kanadi. Govorimo im da se vide siluete, oni kažu da to nije ništa. Oni su izašli i ona je samo rekla: ‘Ja, ovih glupana’. To je sve što je ikada rekla. Posebno je teško je što je njoj rođendan (7. februara). Tu noć kada je Dženan krenuo da izađe 7. februara daje mi novac i kaže izvedi je na večeru. Posebno je teško… Rođendan je tu stao. Nikada ga nismo ni čestitali ovih osam godina.
Kako je Arijana prolazila sve ovo?
Arijana je posebna priča. Ona je jaka i mnogo se bori. Nekada smo joj govorili da pusti i da ću ja sve voditi. Mlada je i da mora voditi svoj život. Ona kaže da neće da nas ostavlja same. To mi je najžalivije. Ona nije krenula živjeti svoj život. Zarekla se da će diplomirati i to je uspjela. Uspjela je diplomirati u Sarajevu. I to je jako bitno. Bilo je situacija da mi imamo ročište, ona ima prije ili poslije ročišta ispit… Uprkos svemu, uspjela je.
Jeste li ikada sanjali Dženana?
Sanjao sam ga dva puta. Prvi san sam dobro zapamtio. U snu sam stajao ispred kuće i on dolazi sa kamionom. I kaže mi: ‘Šta ti je ovo prljava avlija, pometi ovo jara’. I u tome sam se probudio. Žao mi je što ga duže nisam sanjao. Drugi put sam sanjao da leži na nekim nosilima. I da mi govori: ‘Što te to nema, što mi to ne dolaziš’. To je bilo sve za ovih osam godina. Ali, ja sam sa njim 24 sata. Vrlo malo spavam i kada spavam ja to zovem roštiljanje. To je polusan. Samo su oči zatvorene. U svakom momentu sam budan. I Munevera i ja.
Čim sam u kući tu sam sa njim. Ovo je sve trebalo biti njegovo. Trebalo je da ostavim ja njemu, a ne on meni. Nije bitna samo soba. Sve je ovo njegovo trebalo biti, i posao i sve. Valja spustiti dijete u mezar… Nastaviti živjeti. Kada smo otišli na ostavinsku.. Zamislite, kada morate potpisati da je vama dijete nešto ostavilo. Možete li se zamisliti u toj situaciji?
Koji su Vam najteži momenti u posljednjih osam godina?
Meni je nekoliko suđenja ostalo urezano u pamćenje. To su bile provokacije. Kada tužilac okreće se i sa podsmijehom govori leš Dženana Memića. Tada ga advokat Rusmir Karkin opominje i moli Sud da zaštiti porodicu. Govorimo o advokatu koji je na suprotnoj strani. Potom, jedne prilike Ševal Kovačević se izvija kao liska i govori: “Dženan se izvio pa ga je kombi samo udario u glavu”. Ševal Kovačević će doći na optuženičku klupu. Kada se to desi neka kaže istinu ili neka šuti pa neka leži u zatvoru. Ja ga popustiti sigurno neću. Moraju da znaju da sve papire znam napamet.
“Nikada neću odustati”
Jeste li znali za njegovu vezu sa Alisom?
Znali smo, ali ko će znati da će se sve ovako izdešavati. On je i svojim prijateljima rekao da to neće dugo trajati. Da je to prolazno. Sve se to izdešavalo u mjesec dana. U januaru je između Alise i njega razmijenjeno 2.500 poruka. Vidio sam da ga mori. Govorio sam da popusti malo. Kasnije sam čitao te poruke. Svake minute je bilo gdje si. On kaže da je na dženazi, ona kaže da laže. Vidi se da je to bolest. I kada sam saznao iz kakve je porodice, htio sam ga upozoriti… To je bila subota, a u ponedjeljak je nastradao. Prijatelj mi je rekao da sklonim dijete od te porodice. Desi se nešto što niko ne očekuje. Vidite koliko je ta zla osoba spreman da šuti da bi sebe zaštitila, svog oca, ostale pomagače i ubice.
Šta bi rekli Alisi, sada nakon toliko godina?
Kada je tek sve počelo rekao sam i Alisi i Zijadu da kažu, pitao sam ih. Ja dva puta ne pitam. Sada da dođe Hasan Dupovac i da kaže da ispriča šta je bilo. Rekao bi da meni sada ništa ne priča. Ja dva puta ne postavljam pitanja. Alisu vidim na sudu. Ona se izobličila. Ona kada dođe u sudnicu pokušava fiskirati sudije. Ja samo njihove rekacije gledam. Kada su prvi put na suđenju rekli da je Dženan bio oči u oči sa ubicom, Alisa je imala čudnu reakciju. Ona sve zna, samo šuti. Imamo svjedoke koji su mi sve ispričali. Alisa nikada nije zaplakala. Je li to moguće? Niko njenu suzu nije vidio. Ona će morati reći kakvo je to bilo naguravanje i ko se naguravao. Dalida Burzić, Vahid Ćosić, Džafer Hrvat će morati odgovarati. Sada mi je više bitno da oni odgovaraju. Ubice će doći same po sebi. Da li pred sud ili pred mene, u Božijim je rukama. Meni je po Božijem zakonu sve dozvoljeno. Ja vjerujem u taj zakon.
Jeste li ikada sreli ubicu oči u oči?
Bilo je svakakvih trenutak. Svi se moramo zamisliti u toj situaciji. Bilo je raznih priča i svega. Mi smo saznali u početku i mi se držimo toga od početka. I sretali smo se. Mora se ostati pribran u tom trenutku. Njega je više strah nego mene. Ja to znam. Koliko god je meni teško, nije ni njima svejedno. To su kukavice. Nikada neću odustati. Vidjeli ste me ovakvog, ali imam ja i drugu stranu. Opet, neka se zahvale Ifetu Feragetu. Znanje je pobijedilo. Mi smo njih ogolili, dokazali…
Bojite li se da neće doći do pravde?
Tu sam ja. Ja odustati neću. Ne bih sve ovo mislio raditi, da želim odustati. Ukoliko država ne završi, neće ostati na meni sigurno. Bliski znaju koliko je to “malo” moje ters. Nikada nisam pobjegao. Neka misle da mogu proći kako su zamislili.
Sve ove godine imate veliku podršku.
Veliki broj ljudi je Dženana zavolio. Niko ga nije upoznao. Kroz ova dešavanja svi su ga zavoljeli. Takav je bio i u životu. Bilo je prijatelja koji su mi rekli: “Moj Murize niko nema ono što ti imaš”. Ko se onda ne bi borio… Sigurno znam da ga neću izdati. I mogu još više izdržati. Osma je godina ja još uvijek nisam tablete popio. Viša sila postoji i ja vjerujem u nju.
